Poznata od prastarih vremena, korišćena kao lekovito sredstvo
kod Inka, Grka, Rimljana, afričkih i azijskih naroda, glina je
odolela zubu vremena, sačuvavši zapaženo mesto u terapeutici.
Čovek je od davnina naslućivao terapeutsku vrednost gline
nastojeći da testira njeno lekovito dejstvo i da je koristi na različite
načine u borbi protiv raznih bolesti.
Terapijska svojstva gline potvrđena su njenim hemijskim
sastavom u koji ulaze: silikati, soli aluminijuma, kaolin, oligoelementi,
itd. Ovakva složena hemijska kompozicija delimično objašnjava
terapeutsku moć gline: antitoksičnu, antiseptičnu, baktericidnu,
antiinflamatornu (protiv zapaljenskih procesa), cikatrizantsku
(pomaže zarastanje rana), apsorbentnu (apsorbuje
tok sine iz organizma) i remineralizantnu.


Parcijalna kupka glinom (blatom)

Kupka nogu
U sudu (može i kofi) zapremine 10 l, rastvoriti glinu u vodi, u
razmeri 1:1 (pola suda gline, pola suda vruće vode i izmešati da
se masa homogenizuje).
Staviti noge u sud do nivoa kolena.
Kupka traje 30 minuta.
Posle kupke treba istuširati donje ekstremitete, a zatim ih
obri sati peškirom.
Ležati u krevetu 30 minuta ili raditi gimnastiku.


Kupka ruku

Rekviziti i način primene kupke su isti kao u prethodno opisanom.
U sud sa toplom vodom izmešanom sa glinom, umočiti
ruke do laktova.
Napomena: Izbegavati kupke glinom kod pacijenata sa pove -
ćanom sedimentacijom krvi.

Lumbalno - abdominalna kataplazma od gline (slika 20)
(Terapija slabinskog i stomačnog dela)
Neophodni rekviziti:
1) Plastična folija kojom se pokriva krevet iz higijenskih razloga,
a čije dimenzije treba da prelaze dimenzije slojeva koji slede;
2) Jedan čaršav;
3) Topla tkanina;
4) List hartije;
5) Krpa od pamuka;
6) Homogena pasta od gline debljine 2 cm.
Glina se uzima sa mesta koje je najmanje zagađeno, sa dubine
od 50-100 cm. Koristi se bez obzira na boju (crvena, žuta, cr -
na, itd.) i to samo ona glina koja je, kada se izmeša, lepljiva pod
prstima.
Posle vađenja iz zemlje, glina se suši na suncu i čuva u platnenoj
ili papirnoj ambalaži.
Za kataplazmu, glina se potopi u hladnu vodu i ostavi da
odstoji 1-2 sata. Zatim se meša sa vodom dok se ne dobije homogena
masa, nalik na puter, a onda se rasporedi po poslednjem
sloju kataplazme (pamučna krpa).
Ovakva kataplazma se primenjuje na slabinski deo i trbuh.
Pomenuti materijali u tačkama 2-5 se ređaju tako da donja
ivica kataplazme bude 3-4 cm iznad zone preponske kosti prekrivene
dla čicama, a gornja ivica u visini ksifoidne kosti (ispupčenja
na grud nom košu).
Slojevi kataplazme se ređaju prema pomenutom redosledu, i
sa izuzetkom plastične folije (br. 1) koja ostaje na krevetu iz higijenskih
razloga, kataplazma se umota oko tela pacijenta koji se
nalazi u leđnom položaju. Pošto je kataplazma stavljena, boles -

nika treba pokriti ćebetom, ili ako je prostorija dovoljno zagrejana,
može ležati i otkriven.
Pod stopala se stavljaju flaše sa toplom vodom, termofor ili
zagrejane cigle.
Kataplazma se drži 3 sata, a kod težih oboljenja i do 8 sati. Ako
se ugreje, kataplazmu treba zameniti novom. Jednom iskorišćena
glina više se ne upotrebljava.
Maska od gline koja se stavlja na glavu, ili kataplazme od gli -
ne za druge delove tela, pripremaju se na isti način kao i lumboabdominalna
kataplazma, uz izvesno prilagođavanje osobenostima
onog dela tela o kojem je reč.
Za primenu maske od gline, preporučljivo je da kosa bude
sas vim kratka, ili da se čak obrije kosmati deo glave.