MASLAČAK (Taraxacum officinale) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: italijanska salata, mlečić, maslačnik, mlečac,
loboda
Opis: Mala, zeljasta, živopisna biljka. Koren joj je vretenast,
malo razgranat, dostiže ponekad i dužinu od 20 cm i debljine je
1-2 cm. Iznutra je beo, a spolja tamnosmeđ. Listovi su kopljasti,
nazubljeni, raspoređeni u rozetu. Iz sredine ove rozete, od lišća
se uzdiže cevasta stabljika, koja na svom vrhu nosi cvetnu glavu
veličine 2-2,5 cm, zlatno-žute boje. Cvetovi su okruglasti. Plod je
ahenija sa kljunom, 2-3 puta dužim od njega i nosi belu dugačku
pufnu koja se razvija u periodu sazrevanja u obliku glave loptastog
oblika. Cela biljka sadrži mlečni sok - lateks.
Cveta od aprila do septembra.
Staništa: Raste svuda, od ravničarskih do planinskih predela,
po livadama, pašnjacima, pored puteva.
Upotrebljivi delovi:
- Listovi - koji se sakupljaju u proleće, kada su najizraženija
aktivna svojstva;
- Drška (sakuplja se i u vreme cvetanja);
- Koren - vadi se u rano proleće (mart-maj) ili u jesen (septembar-
novembar);
- Cela biljka, zajedno sa korenom, bez cvetova i plodova. Sa -
kuplja se u proleće, pre ili u vreme formiranja cvetnog pupoljka,
u periodu april-septembar. U ovom periodu, odnosno u proleće
pre cvetanja, biljka sadrži najveću količinu lateksa (mlečnog so -
ka).
Korenje koje smo skupili, treba očistiti od zemlje i raseći po
dužini. Sušenje se vrši u senci, u zagrejanim prostorijama ili na
suncu, tako što se ovaj deo biljke raširi u tankim slojevima. Mo -
žemo ih održavati i u svežem stanju, u podrumima, u pesku.
Osušeno korenje lako može upiti vlagu, ili biti napadnuto od
insekata, zato ga treba zaštititi i čuvati na suvom.
Laboratorijska istraživanja pokazuju da u julu-avgustu, koren
ove biljke sadrži povećanu količinu gorke materije (taraksacin),
koja dostiže maksimum u novembru. U avgustu koren sadrži
oko 40% inulina, drugog osnovnog aktivnog sastojka. U proleće
se ova supstanca može naći u količini od 1-2%, dok koren u
istom periodu sadrži više holina i mlečnog soka. Sakupljeno
korenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi sušenja i sanacije oštećenih
delova prouzrokovanih sečenjem lukovice i tankog korenja.
Pri vađenju iz zemlje, treba posebno voditi računa da koren
ostane ceo (ne skraćivati niti kidati žilice), jer u protivnom mlečni
sok iscuri, što smanjuje terapijsku vrednost biljke.
Aktivna svojstva: Gorka materija - taraksacin, pektin, vitamin
i B i C i steroli.
Hemijska struktura korena: Triterpenski alkoholi, fitos-teroli,
vitamini B1, S i V, inulin, tanin, holin, taraksacin, nikotinska kiselina.
Farmakološko dejstvo: Holagog (pospešuje izlučivanje žuči),
holeretik (pomaže stvaranje žuči), alkalizant (deluje bazno), laksativ
(za prečišćavanje creva), diuretik (pospešuje mokrenje),
ve no-tonik, adstrigens (izaziva stezanje).
Terapeutske indikacije: Hiperacidni gastritis (upala želudač
ne sluznice praćena pojačanim lučenjem kiseline), bilijarna
diskinezija (otežano pražnjenje žučne kese sa crevnim poreme-
ćajima), gojaznost, kostobolja, reumatizam, ateroskleroza, va -
riks (proširene vene), varikozni čir.
U proleće je preporučljivo primeniti terapiju sa svežim drškama
maslačka u trajanju od 14 dana, po 6 drški na dan. Cvetna
glava se odstranjuje tek posle pranja drške cveta. Ona u početku
ima gorak ukus, da bi on kasnije postao sočan i prijatan. U periodu
cvetanja biljke, dijabetičarima se preporučuje da jedu 10-15
drški cveta na dan.
Ovaj tretman omogućuje eliminisanje žučnog kamenca, što
podstiče rad žučne kese.
Način upotrebe: 1 puna kašičica korena se stavi u 250 ml hla -
d ne vode; ostavi se da odstoji 12 sati, a ujutro se zagreje do ključanja
i procedi. Ova tečnost se pije pomalo, u retkim gutljajima,
30 minuta pre i 30 minuta posle doručka.
Salata: Sprema se od svežeg korenja i listova.
Drške: Po 6 drški cveta dnevno se jede u periodu od 2 sedmice.
