IMELA (Viscum album) Fam. Loranthaceae
Popularni nazivi: melina, veska, visk, omelj
Opis: Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voćaka
(jabuke, šljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omoriki.
Raste kao lisnati grm sferičnog oblika. Ima kratke, cilindrič ne,
glatke i debele stabljike koje su račvasto razgranate. Grane su
okruglaste, markantne, a u osnovi imaju par paperjastih brakteja
žuto-zelenkaste boje.
Ima stalne listove koji su raspoređeni po dva na čvoru, bez drš
ke, tupi, širi u gornjoj polovini, kožasti, izbrazdani sa 5-6 paralelnih
nervura zelene boje. Listovi ne opadaju, a sa unutrašnje
strane osnovice lista kao i na vrhu grana, rastu žuti ili žuto-ze -
lenkasti cvetovi, raspoređeni u bočne gomilice, odnosno po 2-3
na gornjem delu grane. Cvetovi su hermafroditni (muški na jednoj
strani, ženski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog
oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadrže lepljiv i sladak
sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno
drvo. Cela biljka se fiksira za domaćina preko haustorija. Ovu
vrstu imele (Viscum album) ne treba mešati sa imelom hrasta
(Lorantus europaeus) čiji listovi imaju tamno- zelenu boju i nisu
stalni (opadaju). Cvast je grozdasta, a sama biljka parazitira na
hrastu. Kod imele, plod sazreva u jesen i ostaje na grmu do proleća.
To je bela bobica sa samo jednim semenom. Od ove biljke
se koriste mlade grane sa lišćem, ili lišće, ili samo grane.
Sakupljanje lišća se obavlja od oktobra do decembra i od
mar ta do aprila, sa jabuke, kruške, šljive itd.
Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, četinara koji su otrovni.
Sušenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.
Aktivna svojstva:
- Lišće: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetilholin,
holin, inozin.
- Lišće i mlade grane: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina,
acetil-holin, inozitol, viscin, viskotoksin, mineralne ma -
te rije, slobodne aminokiseline, viscinska kiselina, polisaharid,
vi tamini C i E.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadrži grane deblje od
0,5 cm.
Farmakološko dejstvo: Koronarni i periferni vazodilatator
(ši ri arterije srca i olakšava njegovo snabdevanje krvlju; takođe
širi i periferne krvne sudove), bradikardizant (usporava rad sr -
ca), hipotenzor (snižava krvni pritisak), kardiotonik (okrepljujuće
dejstvo na srčani mišić), diuretik (pospešuje mokrenje), an -
timitotik (protiv tumora).
Terapeutske indikacije: Arterioskleroza, srčana oboljenja, hipotenzija
i hipertenzija (snižen i povišen krvni pritisak), oboljenja
bubrega, veliki kašalj, stalno štucanje, astma, epilepsija (pa -
davica), histerija, dijabetes (šećerna bolest).
Lišće i grane imele nisu otrovni. Jedino je plod otrovan kada
se unosi u organizam.
Ako se primeni spolja, oblog od plodova imele u slučaju pro -
mrzlina daje vrlo brzo rezultate.
Ustanovljeno je da postoji veza između toksičnosti (otrov -
nos ti) biljke i njenog porekla (drveta na kojem raste). Najviše
lekovitih svojstava sadrži imela koja raste na jabuci, kruški, šljivi.
Ova biljka učestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje
pate od hroničnih poremećaja metabolizma, treba da piju re -
dov no čaj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom slučaju
neophodno je piti 2 šolje čaja dnevno, jednu ujutru i jednu uve -
če. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao
preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 šolje čaja na dan - 6
sedmica, 2 šolje - 3 sedmice i 1 šolja dnevno - 2 sedmice. Treba
uzimati po pola šolje pre i posle obroka (doručka, ručka i večere).
Budući da sadrži aktivne supstance koje normalizuju ceo
cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pritiska
i normalizuje nizak pritisak.
Inače, čaj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godišnje: 3
šolje dnevno - 3 sedmice, 2 šolje - 2 sedmice, 1 šolja -1 sedmica;
dalje je dobro nastaviti sa po 1 šoljom čaja ujutru, tokom cele
godine. Čak i kada je reč o hipertenziji koja se već duže vremena
ispoljava, imela daje dobre rezultate. Ženama se preporučuje
ovaj čaj u slučaju menstrualnih smetnji, naročito kod obilnih
krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja i u klimaksu.
Kod epistaksisa (krvarenja iz nosa), čaj od imele se koristi za
ispiranje nosne šupljine.
Način upotrebe:
- Čaj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kašičica
imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 časova, zatim se
malo zagreje i procedi. Ako je potrebna veća količina u toku da -
na, čaj se čuva u termostatu.
- Svež sok: Sveže lišće i stabljike treba oprati, i dok su još mok -
ri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.
- Mast: Sveže bobice imele se pomešaju sa hladnom masnoćom
(margarinom). Koristi se protiv promrzlina.
