BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae
Popularni nazivi: muška bokvica, muški žilnik, muški
tarpudac
Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od
davnina. Postoje još dve sorte ove biljke: ženska bokvica
(Plantago major), koja ima istu lekovitu vrednost i koristi se u
iste svrhe, i glatka bokvica (Plantago media).
Sve tri vrste su zeljaste, živopisne, višegodišnje, samonikle. U
zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi oblikujući
rozetu. Listovi su glatki. Takođe iz rizoma se formira i cvetonosna
stabljika na čijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani
u klas, kompaktno-ovalan, ili ovalno-cilindričan. Oblik lista varira
u zavisnosti od sorte: kod muške bokvice (Plantago lanceolata)
oni su sa dugom drškom i oštrim (zašiljenim) vrhom lisnog
jezika; stablo je sa uzdužnim brazdama; kod glatke bokvice listovi
su elipsasti, sa kratkom i širokom drškom i zašiljenim lisnim
jezikom; ženska bokvica takođe ima listove sa drškom, širokoovalne,
glatke ili pomalo vlaknaste, raspoređene u rozetu iznad
zemlje. Stabljika je cilindrična bez listova, visoka 10-15 cm. Cve -
tovi su veličine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom
klasu.
Cvetovi se sastoje od 4 čašična i 4 krunična listića, smeđe boje
kod muške bokvice, bele kod glatke bokvice, beličasto-žute boje
216
kod ženske bokvice, a takođe poseduju i androceum od 4 prašnika.
Plod je čaura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od
maja do septembra.
Staništa: Može se naći od doline do podalpskih zona, po
ravničarskim mestima i još više pored prometnih puteva, staza,
puteljaka.
Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-septembar
i suše se rašireni u tankim slojevima. Osušeni listovi tre -
ba da zadrže prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili požutelo
lišće.
Ženska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog iz -
danka.
Pošto se korenje dobro opere, biljka se suši, raširena u tankim
slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene.
Posle sušenja se čuva u džakovima ili u gomilama pokrivenim
hartijom u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, glikozidi
(aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, karotin,
planteoza.
Farmakološko dejstvo:
- Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za
omekšavanje kože) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid
(uništava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), snižava nivo
holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak).
- Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dušnica),
bronhijalna astma (otežano disanje usled suženja lumena bronhija),
dijareja (proliv), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
(gastro-duodenalni čir), hipertenzija (povišen krvni pritisak), hi -
perhole-sterolemija (povišen holesterol u krvi).
- Spolja: Varikozni čir (deluje kao antiseptik) potkožni čirevi
(primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upa -
la dušnika), blefaritis (upala očnih kapaka), konjunktivitis (upala
konjunktive), veliki kašalj, bronhijalna astma, TBC pluća (tuberkuloza
pluća).
Ima depurativno dejstvo (prečišćava krv) i zato je dragocena
za osobe koje pate od plućne i bubrežne insufijencije (redukovane
funkcije pluća i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).
Kod bronhijalne astme, majčina dušica i bokvica, kombinovane
u jednakim količinama, predstavljaju dobar lek.
U slučajevima bronhitisa i bronhijalne astme, čaj se priprema
na sledeći način: 1 šolja hladne vode, kriška limuna (bez kore) i
kašičica meda se ugreju do ključanja. Odmah pošto ugasimo
vat ru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kašičicu gore pomenute
mešavine (majčina dušica i bokvica) i ostavimo da odstoji
po la minuta. Kod težih slučajeva, priprema se svež čaj 4 puta
dnevno i pije se u retkim gutljajima.
Sirup od bokvice pročišćava krv od toksina (otrovnih mate ri -
ja). Uzima se po 1 kašičica pre jela u periodu od 3 sedmice. Sveži,
oprani i izgnječeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine
(površinske povrede kože i sluzokože), na mesto ujeda otrovnih
insekata, pasa i zmija.
Za sprečavanje stvaranja žuljeva na nogama, u toku duge šetnje,
može se staviti u cipele nekoliko listova.
Efikasna je i kod malignih oboljenja žlezda: vranilova trava
(mravinac), sveža ili osušena se stavi u maslinovo ulje. Flaša se
napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10
dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mes -
to, a preko toga se oblaže bokvica.
Kod gušavosti: Listove izgnječiti, pomešati sa solju i staviti na
obolelo mesto.
Oblaganje lišća u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava
njihovo zarastanje, čak i kod starijih osoba. Kada na nogama
pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaćena upalom, potrebno
je držati ih najpre u hladnom čaju (infuzija) od sleza, ili u
dekoktu od preslice (rastavića). Oko rana treba namazati mast
od nevena.
Listovi bokvice su preporučljivi i u lečenju tromboze.
Način upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kašičicu listova dodati na 250 ml vrele vode
i ostaviti da odstoji pola minuta i procediti.
- Mešavina za čaj: Pomešati jednake količine bokvice i majčine
dušice; 1 kašičicu mešavine dodati na 250 ml vrele vode.
- Kataplazma: Oprane i usitnjene sveže listove staviti na obolelo
mesto.
- Sirup: Dve pune šake opranog i iseckanog lišća se potopi u
toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Ta -
kođe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj
vatri uz stalno mešanje, dok ne postane gušća i lepljiva. Do -
bijenu smesu sipati u flašu.
